Čarolija

-
Ja ne znam kako to drugi sa tatom razgovaraju, al` mi smo dva muškarca, mi sve muški i rešimo. Gledamo se u oči. duše se širom otvaraju. Iskreni smo kad valjamo. Iskreni i kad grešimo. Jer nikog drugog nemam sem tate, da mu kažem sva ova zla i dobra što lome u meni kosti. I vrlo malo mi nude, a sve od mene traže, tvrdoglavog i nežnog, na raskršću mladosti. Dosta je ma i toliko: jedna šetnja uz reku. Dosta je ruka u ruci: tako se samoća leč

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Prvi tango

-
Devojčice, vi, koje ste večeras poslednji put uspavale svoje lutke i krišom od njih, na prstima, došle na ovu igranku, sa zenicama pitomim, sa zenicama srnećim, bistrim kao najveći kao najlepši cvet, i vi sa osmehom toplijim od mesečine na proplanku, i vi, zaljubljene u prvi uvojak što vam pokriva uho, i zaljubljene u ceo svet… Dečaci, vi, koji ste večeras prvi put nekako drukčije, mangupski začešljali kosu, pa vam se odjednom čini da vam niču brkovi, a osmeh vam na licu sličan muškijim ljudima i vi, sa klikerima u džepu i pegama na nosu, što se pravite važni, pa ste promenili hod, a srce i dalje vam drhti kao preplašeni miš u zadihanim grudima… Hajde, započnimo ovaj naš prvi tango u životu! Igrajmo! Nije strašno Dva levo – jedan desno. Jedan levo – dva desno. Evo, brojimo svi uglas. Zbogom olovni vojnici! Zbogom detinjstvo sa kikama i plavom mašnom! Zbogom sve ono što je bilo juče Dobro nam došlo sve ovo što je ispred nas! Nije ovo čas hemije niti čas mat...
Прикажи све

Đački korzo

-
U prvi sumrak svi se tu sjate ozbiljna lica, držanja kruta; Odu do ugla, pa se vrate i opet tako još dvesto puta. Šarena povorka gura se, šeta... Hiljadu kapa i bereta... Hiljadu šubara i kačketa... A usput pogled poneko baci, ili nešto bajagi nevažno kaže. Ruku na srce: sta svi ti đaci danima ovde uporno traže dok troše đonove i troše sate, dok odu onamo i dok se vrate, i opet tako sve ispočetka, danas i sutra, idućeg petka, idućeg jula, idućeg maja, tamo i natrag - i nikad kraja? Čarape žute, zelene, plave, i duge noge, kao štapovi, i neki zvrkovi na vrhu glave i šiške na čelu kao slapovi, i podgurkivanja, i zavirivanja, i zadirkivanja i dobacivanja... A možda ipak - ko će ga znati - možda tu ipak nešto postoji, možda i nisu prazni sati kad se u gužvi šeta i stoji, kad počne tako sve ispočetka: danas i sutra, idućeg petka, idućeg jula ili aprila, - možda tu nekom rastu i krila, možda tu počnu sva putovanja, možda se ovde najlepše sanja, možda se ovde najlepše želi i možda s...
Прикажи све